Ətraflı axtarış
Baxanların
6562
İnternetə qoyma tarixi: 2010/06/13
Sualın xülasəsi
Тәрбијә вә психолоҝија елмләриндә нәфсә архајынлыг вурғуланыр, Ислам маарифиндә, әхлаг вә ирфанда исә Аллаһа тәвәккүл вурғуланыр. Бу ики мөвзунун араларында нә кими фәргләр вар?
Sual
Тәрбијә вә психолоҝија елмләриндә нәфсә архајынлыг вурғуланыр, Ислам маарифиндә, әхлаг вә ирфанда исә Аллаһа тәвәккүл вурғуланыр. Бу ики мөвзунун араларында нә кими фәргләр вар?
Qısa cavab

Нәфсә архајынлыгла тәвәккүлүн арасында фәргләрин танынмасы бу ики кәлмәнин зеһнимиздәки мәналарындан асылыдыр. Нәфсә архајынлыг ики ҹүр тәфсир олунур:

 1. Гүдрәт вә истедадларын танынмасы вә һәмчинин, һәгигәт вә арзулара чатмаг үчүн инсан өзүндә олан истедадлара архајын олмалыдыр. Бу анлам тәвәккүллә һеч бир зиддијјәт тәшкил етмир вә бу анлајышын үстүнлүјү ики әсас вә ачар ролу ојнајан мәсәлә илә чох мүнасибдир; “нәфсә мәрифәт тапмаг” вә “немәтләри танымаг вә онлардан бәһрәләнмәји баҹармаг”.

 2. Өзүнә етимад етмәк; белә ки, өз билдикләринә вә истедадларына елә етимад етсин ки, бүтүн истәк вә арзуларынын мәншәјини өзү һесаб етсин вә өзүнү бүтүн јахшылыг вә мүвәффәгијјәтләрин мәншәји билсин.

 Бу анлам, дин маарифи вә гајдалары илә ујғун олмамасындан әлавә, хам хәјал вә илғымдан башга бир шеј дејилдир. Нәфсә бу шәкилдә етимад етмәк “бәјәнилмәз” вә “нәфси бәјәнмәк” вә “тәкҹә өзүнә архајынлыг”дан башга бир шеј дејилдир. Әмирәл-мөминин Әли (әлејһиссалам) бу ҹүр нәфсә етимад һаггында белә бујурур: “Һәр кәс нәфсинә (белә) етимад етсә, өз нәфсинә хәјанәт етмишдир.”

Тәвәккүлүн мәнасы; “тәвәккүл” сөзү әслиндә “вәкаләт” көкүндән олуб вәкил сечмәк мәнасындадыр. Нәфсә етимад етмәк ҹәһәтиндә исә тәвәккүл бу мәнанададыр ки, инсан бүтүн мүшкүлатлар вә чәтинликләрин әзәмәти мүгабилиндә өзүнү тәһгир олунмуш вә зәиф санмасын. Әксинә, Аллаһ-тааланын сонсуз гүдрәтинә архајын олмагла јанашы өзүнү галиб һесаб етсин. Белә ки, бүтүн чәтинликләрдә вә ағыр вәзијјәтләрдә мәсәләнин ҹавабыны ачмаға чалышсын вә гүдрәти чатмајан һалда Аллаһа тәвәккүл етсин. Јәни, чалышмасына давам етмәклә јанашы Аллаһын она көмәк едәҹәјинә архајын олуб һәтта, чәтинликләрин һәллини тапдыгда белә Аллаһ-тааланы әсас һесаб едәрәк Ону илк тәсиредиҹи билсин. Чүнки, һәр бир мөминин ҝөзүндә бүтүн гүдрәт вә немәтләр Аллаһ-тааладандыр. Тәбии һадисәләрин тәсир гүввәләрини Аллаһ-тааланын ирадәсиндән ајры һесаб етмәк бир нөв шикрдир. Она ҝөрә ки, тәбии амилләр вә һәр бир варлыг Аллаһ-таланын ирадәси алтындадыр вә Онун фәрманы илә идарә олунур.

  Амма, нәфсә архајынлығын икинҹи мәнасына ҝәлинҹә исә онун тәвәккүл илә ујғунлуғу јохдур. Чүнки, бүтүн амил вә гүдрәтләри Аллаһ-тааланын ирадәси мүгабилиндә мүстәгил санмаг, өзүнә архајын олмаг вә Аллаһдан гејрисинә архајынлыг кими мәналар тәвәккүлүн мүгабилиндә гәрар тутур.

  Ислам Пејғәмбәри (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) бујурур: “Ҹәбраилдән сорушдум ки, тәвәккүл нәдир? Ҹаваб верди: Инсан јаранмышларын хејир вә зәрәр вермәкдә һеч бир ролу олмадыгларыны билмәлидир. Һәмчинин, халгын вар дөвләтиндә ҝөзү олмамалыдыр. Бәндә белә олдугда Аллаһдан гејрисинә хатир иш ҝөрмәз вә Ондан башгасына архајын олмаз. Бунлар һамысы тәвәккүлүн һүдудларыдыр.”

Ətreaflı cavab

 “Нәфсә архајынлыг”ла “тәвәккүл”үн арасындакы фәргләрин танынмасы бу ики кәлмәнин зеһнимиздәки мәналарындан асылыдыр.   Она ҝөрә дә әввәлҹә бу ики сөзүн мәнасыны изаһ едәҹәјик:

А) Нәфсә етимадын мәнасы;  

 Јухарыдакы ифадәни ики фәргли мәнада изаһ етмәк олар:

 1. Гүдрәт вә истедадларын танынмасы, һәгигәт вә арзулара чатмаг үчүн инсанын өзүндә олан истедадлара да архајын олмасы нәфсә архајынлыгдыр. Бу нөв јанашма тәрзи, дини мәналарла фәргли олмамасындан әлавә, дәгигликлә Аллаһ-тааланын вә мөминләрин истәјидир. Белә ки, бизим бу хүсусијјәтләрә чатмагда мәсулијјәтимиз вар вә онларын олмамасы чох шејләрин әлдән чыхмасы демәкдир. Һансы ки, онларын ән аз зәрәри һәјатда вә чәтин вәзијјәтләрдә илаһи разылығын әлдә олунмасында мүвәффәгијјәтсизлијә сәбәб олмасыдыр.   Буна ҝөрә дә белә бир јүксәк дүшүнҹәни бәјәнилмиш “нәфсә арханјынлыг” адландырырыг. Бир чох амилләр “нәфсә архајынлығ”ын биринҹи мәнасында бәјәнилмиш олмасына дәлаләт едир.

  А) Мән ким олдуғуму билмәлијәм? Һансы ҝүҹә маликәм? Зәиф вә гүдрәтли ҹәһәтләрим һансылардыр? “Мән” - дә һансы мүсбәт хүсусијјәтләр вар?  “Мән”им мәсулијјәтләрим нәдир?  Мәнәви вә мадди сәрмајәләрим нәдир? Һәјат варлығымын сәрвәтләриндән неҹә вә һансы јахшы јоллларла бәһрәләнә биләрәм? Бүтүн бунларын һамысы ики мәнада ҹәмләшир: “нәфси танымаг” вә “немәтләри танымаг вә онлардан истифадә” . Инсанын бу ҹүр өзүнә архајын олмасы өзүндән даһа јүксәк аләмә диггәт етмәси вә бу јолда “немәти танымаг” васитәсиндән истифадә етмәкдән башга бир шеј дејилдир. Аллаһ-тааланын бүтүн варлыглара немәт вермәси вә онлары бу немәтләр мүгабилиндә мәсулијјәтли гәрар етмәси шүбәһсиздир. О, бу немәтләр һаггында биздән суал едәҹәк? Демәли, немәтләрин мәсулијјәтини өһдәјә ҝөтүрмәк јалныз өзүнә, ја әлдә етдикләринә архаланмаг вә немәтләрдән бәһрәләнмәк өзүнү мүсбәт һисс етмәклә нәтиҹәләнә биләр.  

    Бу ҹәһәтдән “нәфсә етмиад етмәк” бундан ибарәтдир ки, мән дә Аллаһ-тааланын бәндәләриндән биријәм, бүтүн бу немәтләр мәнә верилмиш, онлардан истифадә етмәклә ирәли ҝедә биләрәм вә белә олмаса, немәтин шүкрүн етмәмиш оларам.

  Б) “Нәфсә етимадын” биринҹи мәнасыны о ҹәһәтдән гәбул едирик ки, инсан өзүнә инамы, мүстәгиллијини горумагла јанашы башгасына бағлылығыны  вә өзүнүн зәиф олдуғуну фикирләшмир. Башга сөзлә десәк, инсанын өзүнә етимады бир нөв дүшүнәрәк дәјәрләри, немәт вә сәрмајәләрини гәбул етмәсидир. Белә ки, бәзән дејирләр ки, сиз һечнәсиниз, сизин фикриниз көһнәдир вә мүасирликдән дала галмысыныз вә саир ... Һәлә мүстәгил фикирләшмәк сизин үчүн тездир. Бунунла да инсан өзүнә етимаддан өзүнү итирмәјә гәдәр сүгут едир вә өзүнү сыфырдан ашағы сәвијјәдә билир. Бу да сәбәб олур ки, инсан “өзүнүн олмасындан” “башгасындан” тәфәккүрүнә мүбтәла олур. (елинасијон) Бу да инсанын диләнчилик вә фәгрлијинин тәсдиги бу исә ҹәмијјәтин, мәдәнијјәтин вә динин арадан ҝетмәсинин башланғыҹыдыр.  

  Башгасынын ҹамалында ҝүзҝү кими мәһв олма!

    Башгасынын хәјалындан әглини вә ҝөзүнү чәк!

    Писхоложи чатышмамазлыглара вә пис јоллара дүшәнләрин чоху өзләрини зәлил вә хар һисс едәнләрдир. Писхолоҝија тәһгигатларындан бири бу барәдә јазыр: “Нәфсин иззәти инсанларын мәнтиги вә сағлам рәфтарларында һәмчинин, ҹинајәткарларын мәнтигсиз әмәлләриндә чох мүһүм рол ојнајыр. Апарылмыш тәһгигатлар ҝөстәрир ки, нәфсин иззәти инсанларын рәфтарларынын нормаллашмасы вә психоложи чатышмамазлыгларын гаршысыны алыр.”[1]   Имам Һади (әлејһиссалам) бујурур: “Һәр кәс өзүнү хар вә һеч һесаб едәрсә, дахилән өзүнү тәһгир олунмуш вә алчаг сајар, белә инсанын шәрриндән өзүнү узаглашдыр!” [2]

   Беләликлә, инсанын бәјәнилмиш шәкилдә өзүнә етимад етмәси өзүнә инанмасы демәкдир. Нәтиҹәси баҹарыг вә әзмкарлыгдыр. Ислам Пејғәмбәри (сәллаллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) бујурур: “Гәһрәман кишиләрин јүксәк ирадәси (һәдәфи) дағлары јериндән ојнадар!”[3]  Ғәззали јазыр: “ ”Һиммәтин” мәнасы өзүнүгорумаг, гәлби долу олмагдыр. Лакин даһиләрин һикмәти исә өзүнү танымаг вә әзиз билмәкдир.”[4]

Әҝәр ҹаһанда үстүнлүк истәсән,

Нәбада өзүнү дилә бағла сән.

Өзүнү ҝәр хар вә зәлил ҝөрсән,

Даһа һеч кәсдән иззәт ҝөзләмә сән.

Уҹалыг ҝөрмәди, өзүн пәст санан,

О вахт ки јохлуг варлыг олду.

 В) Белә өзүнә архајынлығын мүсбәт нәтиҹәләриндән бири дә тәвәккүл мәдәнијјәти илә ујғун олмасыдыр.

   2. Нәфсә етимадын диҝәр мәналарындан бири дә инсанын тәкҹә өзүнә архајын олмасыдыр. Јәни, инсан өз билдикләринә вә истедадларына елә етимад етмәлидир ки, бүтүн истәк, арзуларынын мәншәјини өзү һесаб едиб өзүнү бүтүн јахшылыг вә мүвәффәгијјәтләрин мәншәји билсин. Бу дүшүнҹә дин маарифи вә гајдалары илә ујғун олмајыб, хам хәјал вә илғымдан башга бир шеј дејил. Нәфсә бу шәкилдә етимад етмәк “бәјәнилмәз”, “нәфси бәјәнмәк” вә “тәкҹә өзүнә архајынлыг”дан башга бир шеј дејил. Әмирәл-мөминин Әли (әлејһиссалам) бу ҹүр нәфсә етимад һаггында бујурур: “Һәр кәс нәфсинә (бу ҹүр) етимад етсә, өз нәфсинә хәјанәт етмишдир.” [5]

   Нә үчүн бу ҹүр өзүнә етимад писләнир? Ашағадакы амилләр белә етимадын бәјәнилмәмәсинин сәбәбләрини ачыглајыр:

   1. Белә тәфәккүр инсанын јалан шәхсијјәтинин әмәлә ҝәлмәсинә вә сүкутун позулмасына сәбәб олур. Инсан елә тәсәввүр едир ки, “мәним истәјим мәнә кифајәтдир.” Бу о дәмәкдир ки, “мән нә билирәмәсә елә о дүздүр” –демәли, мәним нәзәрим тәтбиг олунмалыдыр - мәнасыны верир. “Мәним јолумда һеч бир мане јохдур вә саир..” Бу нөв тәфәккүрләр вә нәзәријјәләр сәбәб олур ки, ҹәмијјәтдә “хәјал арадынҹа ҝедән шәхијјәтләр” мејдана ҝәлир вә нәтиҹәдә “өзүнә инамда ифратчылыг” јараныр. Бунунла да, худбинлијин көк салмасы үчүн јол ачылыр. Ајдындыр ки, бүтүн бу далғалар вә бурулғанлар инсанын зеһниндә тәсир едир “таразалыг позулур”, вә “инсанын шәхсијјәтинин һәгиги гурлушунун позулмасы” илә нәтиҹәләнир.

    Һәр һалда һүдүдлары танымалы, диҝәр амил вә һәгигәтләрин дә сәрһәдләрини горумалыјыг. Белә бир әҹиб-гәриб етимадла инсан өзүндәки һәгиги истедадлары вә һәгигәтләри танымыр. Әмирәл-мөминин Әли (әлејһиссалам) бу һагда бујурур: “Әҝәр Аллаһ-тааланын рәһмәтини истәјирсинизсә, өз истедадларынызы вә аҹизликләрининзин һүдудларыны таныјын. Әкс тәгдирдә һәддинизи ашаҹаг, бунунла да инкишаф вә рәһмәт јолуна чатмаг үмүдүнүзү пуч едәҹәксиниз.”[6]  Бу сәбәбдән Исламда инсан белә јерсиз тәфәккүрдән чәкиндирилир вә инсана хәбәрдарлыг олунур ки, әҝәр бу ики хүсусијјәти (истедад вә аҹизлик) унутсаныз ики мүһүм нәфси хәстәлијә -  гүрур вә нәфсә пәрәстишә мүбтәла оларсыз.

   “Гејд олунмуш гүрур фәсадындан (јәни, инсан өзүнү там тәгсирсиз билиб ишләри илә ифтихар етмәк) әлавә, елә бир силсилә јарадыр ки, бөјүк ҝүнаһлары да өзү илә бирләшдирир. .... Гүрур вә худбинлијин галын пәрдәси инсана өзүнүн ејбләрини ҝөрмәсинә имкан вермир. Бу елә бир мүсибәтдир ки, инсаны бүтүн камали сифәтләрдән узаглашдырыр.....Гүрур вә худпәсәндлијин диҝәр нәтиҹәләриндән бири дә будур ки, ҹаһил инсан өз әмәлләринә архаланмагла өзүнү Һагг-тааладан еһтијаҹсыз саныр вә Аллаһ-тааланын фәзиләт вә немәтләринә нәзәр салмыр...”[7]

 2. Инсанын өзүнә бу шәкилдә инамы бир нөв Аллаһ-тааланын (бүтүн ишләрдә)јеҝанә сәбәб олмасы (әмәли төвһиди) илә зиддир;

  Теолоҝија елминдә өјрәнмишик ки, варлыг аләминдә баш верән һәр бир һәрәкәтин әсл көкү Аллаһ-тааланын пак затына гајыдыр. Бүтүн ишләрин әсл сәбәбкары мәһз Одур. Һәтта, бизим бүтүн әмәлләримиз јекдилликлә Она гајыдыр. Бизә ирадә, ихтијар вә гүдрәти О вермишдир. Амма Аллаһ-тааланын бу идарәчилији инсанын һәјат мүбаризәсиндән узаглашмасы демәк дејил. Чүнки, Онун бизә гүдрәт, ирадә вә ихтијар вермәсинә бахмајараг, биз ејни һалда өз әмәлләримизин иҹрачысыјыг. Белә ки, әмәлләримизин мүгабилиндә мәсулијјәтимиз вар. Амма јенә дә бу Аллаһ-тааланын бизим ишләримизә дәхаләт етмәмәси дејил. Чүнки нәјимиз варса, Ондандыр вә Она тәрәф гајыдаҹаг. (Варлыг Аллаһ-тааланын гүдрәти олмадан тәсир гојмаз)[8] Һалбуки, өзүнү һәр шејин мәрәкәзи билмәк ҹаһил вә бичарә инсанын мүтләг гүдрәт гаршысында өзүнү һәр шејә гадир билмәк демәкдир. Бу исә өз нөвбәсиндә Аллаһын идарәчилијинә дәхаләт етмәкдир.  

Б) Тәвәккүлүн мәнасы;  “Тәвәккүл” сөзү әслиндә “вәкаләт” көкүндән олуб  “вәкил сечмәк” мәнасын верир.  Гејд етмәлијик ки, әввәла, инсан шәхсән бир иши јеринә јетирә билмәдији һалда вәкил вә ја мүдафијәчијә еһтијаҹ дујур. Бунунла о, кәнар гүввәдән истифадә едәрәк өз проблемләрини һәлл етмиш олур. Икинҹи,  јахшы вәкил ән азындан әманәтдар, гүдрәтли, үрәјијанан вә лазымы гәдәр информасијалы бириси олмалыдыр.[9]

   Нәфсә етимадын биринҹи мәнасынын (инсанын бүтүн истедад, гүдәрти илә өзүнү вә немәтләри танымасы) тәвәккүллә һеч бир зидијјәти јохдур. Чүнки (бу мәрифәтдә нәфси танымаг, немәтләри таныјыб онлардан истифадә кими дини ишләрдән әлавә) тәвәккүлүн көкү әслиндә инсанын өзүнә олан етимадындан асылыдыр. Чүнки, тәвәккүл дедикдә, инсанын бүтүн чәтинликләрин әзәмәти гаршысында өзүнү тәһгир олунмуш вә зәиф баша дүшүнүлмәмәлидир. Әксинә, Аллаһ-тааланын сонсуз гүдрәтинә архајын олмагла өзүнү галиб һесаб етсин. Беләликлә, тәвәккүл үмидвериҹи, гүввә верән вә инсанда мүгавимәти ҝүҹләндирән бир амилдир. Буна ҝөрә дә бүтүн чәтинликләрдә вә ағыр вәзијјәтләрдә мәсәләнин ҹавабыны ачмаға чалышсын, лакин гүдрәти чатмајан һалда Аллаһа тәвәккүл етсин. Јәни, чалышмасына давам етмәклә Аллаһын она көмәк етдијинә архајын олсун һәтта, чәтинликләрин һәллини тапдыгда да Аллаһ-тааланы әсл сәбәбкар билсин. Чүнки һәр бир мөминин ҝөзүндә бүтүн гүдрәт вә немәтләр Аллаһ-тааладандыр.

Әҝәр кимләрсә фикирләшир ки, сәбәбләр вә тәбии аләмләрә диггәт етмәк тәвәккүл руһијјәси илә ујғун дејил, чох бөјүк сәһвә јол верирләр. Чүнки, тәбии амилләри вә нәтиҹәләрини Аллаһ-тааланын ирадәсиндән ајырмаг бир нөв ширк сајылыр. Она ҝөрә ки, тәбии амилләр вә һәр бир варлыг Аллаһ-таланын ирадәси Онун фәрманындан асылыдыр. Әлбәттә, әҝәр амилләри вә гүдрәтләримизи Аллаһ-тааланын ирадәси мүгабилиндә мүстәгил һесаб етсәк, онда бу ирадә тәвәккүл руһијјәси илә ујғун олмаз.[10]

  Гыса олараг дејә биләрәк ки, “өзүнә инанмаг” немәтләрә архајын олуб инсанын ихтијарында олан гүдрәтләрдән бәһрәләнмәси вә үмидсизликдән узаг олмасыдыр. Бу да тәвәкүллә ујуғундур. Ахы неҹә ола биләр ки, Ислам Пејғәмбәри (сәллаллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) тәвәккүл едәнләрин башчысы олдуғу һалда, гаршыја чыхан бүтүн фүрсәтләрдән, тәбии амилләрдән вә заһири вәсиләләрдән һеч вахт гафил олмазды. Мөминләрә дә һәмин иши төвсијә едәр вә белә дејәрди: “ Сиз баҹарарсыныз вә сиз үстүнсүнүз!”[11]

 Амма нәфсә архајынлығын икинҹи мәнасынын тәвәккүл илә ујғун олмамасы һаггында ону гејд етмәлијик ки, Аллаһа тәвәккүлүн әкси башгасына архајын олмагдыр. Бу о демәкдир ки, инсан өзүнә архаланыр, башгаларындан асылы вәзијјәтдә јашајыр вә һеч бир азадлыға малик дејил. Чүнки, Аллаһ-таалја тавәккүл етмәк инсаны зилләт вә харлығын мәншәји олан бағлылыгдан азад едир вә Она тәвәккүл етмәклә инсан бир нөв өзүнә етимады газаныр.

    Ислам Пејғәмбәри (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) бујурур: “Ҹәбраилдән сорушдум ки, тәвәккүл нәдир? Ҹаваб верди: Инсан јаранмышларын хејир вә зәрәр вермәкдә һеч бир ролу олмадыгларыны билмәлидир. Һәмчинин, халгын вар дөвләтиндә ҝөзү олмамалыдыр. Бәндә белә олдугда Аллаһдан гејрисинә хатир иш ҝөрмәз вә Ондан башгасына архајын олмаз. Бунлар һамысы тәвәккүлүн һүдудларыдыр.”[12]

 

Истифадә олунмуш әдәбијјат:

1.     Имам Хомејни (руһ), Чеһел һәдис, (40 һәдис) 3-ҹү (үҹб-(худпәсәндлик)), 4-ҹү (кибр –тәкәббүр), 10-ҹу (һаваји нәфс), 13-ҹү (тәвәккүл), 20-ҹи (ихлас) һәдисләринин шәрһи.

2.     Ниҹати, Мәһәммәд, Гуран вә рәваншинасы (Гуран вә психолоҝија) тәрҹүмә Әббас Әрәб, нәшријјат (нашир) Астанеји Гудс Рәзәви (ә), 9-ҹу фәсл, (шәхсијјәт дәр Гуран (Гуранда шәхсијјәт), сәһ-287.

3.     Шәргаваи, Һәсән, Исламда фөвгәладә психолоҝија аддымы, тәрҹүмә сејјид Мәһәммәд Багир Һөҹҹәти, нәшр фәрһәнҝи Ислами, үчүнҹү фәсл, (нәфсин сафлашмасына вә руһу сағламлыға тәрәф), 1-4-13-ҹү фәсл (4-ҹү фәсл), Психолоҝијадан мүхтәлиф мөвзуларда истифадә етмәк) сәһ.397. 528.



[1] Мирзабеҝи, Әли, Нәгш нијазһаји рәвани, (Руһи еһтијаҹларын ролу) сәһ.33.

[2] Ирфан, Һәсән, Фәсилнамеји һәдис зиндәҝи, вижеји етимад бе нәфс, (“Һәјат сөзү” журналы, хүсуси бурахылыш “нәфсә етимад”) сәһ.7.

[3] Мүснәдиш-шәһаб, ҹ.1; сәһ.378.

[4] Ғәззали, Нәсиһәтул-мулук.

[5] Ғүрәрүл-һикәм, 5-ҹи ҹилд, сәһ-161.

[6] Әлламә Мәҹлиси, Биһарул-Әнвар, 66-ҹы ҹилд, сәһ-79; Бәһрани, Әли ибн

ејсәм, Шәрһ миәту кәлмә, (Мин кәлмәни шәрһи гисмәти) сәһ.59.

[7] Имам Хумејни, Шәрһ чеһел һәдис, (40 һәдисин шәрһи) сәһ.69; үчүнҹү һәдис.

[8] Мәкарим Ширази, Насир, Пејам Гуран (Гуранын сөзү), ҹ.3; сәһ.274.

[9] Мәкарим Ширази, Тәфсир нүмунә, 10-ҹу ҹилд, сәһ-205, (мәтиндә азҹа дәјишмәклә)

[10] Мәкарим Ширази, Тәфсир нүмунә, 10-ҹу ҹилд, сәһ-297, (мәтиндә азҹа дәјишмәклә)

[11] Мәкарим Ширази, Тәфсир нүмунә, 10-ҹу ҹилд, сәһ-297, (мәтиндә азҹа дәјишмәклә)

[12] Мәкарим Ширази, Тәфсир нүмунә, 10-ҹу ҹилд, сәһ-297, (мәтиндә азҹа дәјишмәклә); Биһарул-әнвар, 70-ҹи ҹилд, сәһ-137, һәдис-23; Мәаниул-әхбар, сәһ-461.

Başqa dillərdə Q tərcümələr
Baxışlarınız
şərh sayı 0
Dəyəri daxil edin
misal : Yourname@YourDomane.ext
Dəyəri daxil edin
Dəyəri daxil edin

Mövzui təbəqələşdirmə

Təsadüfi suallar

  • Aya qadın edə bilər ailəsinin icazəsi olmadan internetdə başqalarıyla rabitə yaratsın?
    6619 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/02/07
    Müctəhidlərin bu sual qarşısında olan cavabları ibarətdir: 1.             Xamineyi: Əgər kişinin malından istifadə etmirsə, icazə lazım deyil, amma diqqət etmək lazımdır naməhrəmlə rabitə həmişə fəsadla birlikdədir və ya günaha düşmək qorxusu vardır və caiz deyildir (icazə verilmir).
  • Başqasının uşağını validenylərinin icazəsi ilə ədəbləndirməkdən ötrü döymək olarmı?
    4298 Cürbəcür 2015/05/30
    Sualın mövzusunda həddi buluğa çatdıqdan sonra icazə yoxdur və artıq bu yaşda ata-ananın icazəsinin təsiri yoxdur. Amma bəzi fəqihlər[1] zərurət olan halda buna icazə verirlər və o həddə qədər ki, uşağın bədəni qızarmış və qaralmış olmasın. Əlavələr: Mərce təqlid alimlərinin bu suala cavabları:
  • Məsum kəlməsinin xarici mənası nədir?
    10589 Qədim kəlam 2012/06/13
    İsmət daxili bir qüvvə və nəfsani bir xüsusiyyətdir ki, ona sahib olanı günah etməyi düşünməkdən (o ki, qala günah etməyə) saxlayır. Elmi termində, səhv, unutqanlıq və günahdan qorunmaq mənasındadır. Ümumi bir bölümdə ismət iki növdür: 1. Ümumi məsumluq və günahdan qorunma.
  • Başqasının malından vəqf etməyin hökmü nədir?
    6178 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/10/11
    Vəqf etmək o vaxt düzgün olar kivəqf edən özü sahib olduğu maldan vəqf etsin.[1] Nəticədə zorla aldadmaqla və nahaq başqalarından mal ilə verilmiş vəqf batildir vəqf edən o mala zamindir və boynunda həqqunnas var başqa sözlə desək bu vəqf etməklə boynundan həqqunnas götürülmür.
  • Вилајәти фәгиһин васитә илә сечилмәси гајдасында дөвр ирады гаршыја чыхыр. Буну неҹә һәлл етмәк олар?
    7627 Nizamlar (Qurluşlar) 2010/02/06
    Һазырда Иран Ислам Республикасында вилајәти фәгиһи сечән мүтәхәссисләр (хубраган) мәҹлисини мүһафизләр шурасы тәсдиг едир. Инди бела бир шүбһә јараныр ки “әҝәр мүһафизләр шурасыны рәһбәр тәсдиг едирсә, мүһафизләр шурасынын үзвүләри вилајәти-фәгиһи сечән мүтәхәссисләри тәсдиг едирсә, вә онлар да рәһбәрлији сечирсә, бу мәсәлә гејри-мүмүкүн олан ...
  • Tarixdə imamların bir baxışla insanları batini (mənən) hidayət etmələrinin nümunəsi vardırmı?
    5734 Qədim kəlam 2012/04/10
    İmamət məqamının “haqq məzhəbinin ali hədəflərini həyata keçirmək və məqsədə çatdırmaq mənasından ibarət olan hidayət” olmasına diqqət yetirməklə bu məqam təkcə zahirdə yol göstərməyə deyil, təkvini hidayətə də şamildir. Bu, hazırlığı olan qəlblərə imamın ruhi nüfuzu, batini təsiri, vücud şüasının saçması və onları mənən hidayət etməsi mənasınadır. ...
  • Niyə İslami ölkələrdə fəsad rəvac tapır və yayılır?
    6841 Nəzəri əxlaq 2010/06/15
    Qurani kərim baxışından İslami məmləkətlərdə fəsadın yayılması və səbəbləri bir cümlədə xülasə olur: Allaha imanın olmaması və zalıma küfr etməməklə açıqlanər. Yəni Allahla olmayan və Allah rənginə boyanmayan hər şey fəsada çəkilir. Qarşəsənda isə Allaha inanc və zalımlasra boyun əyməmək, əlbəttə hər ikisi olan surətdə və bir- birinin ...
  • Bəqərə surəsinin 228- ci ayəsində, kişinin qadından üstün olmasını deməsi, Allahın ədalətli olması ilə ziddiyyəti yoxdurmu?
    19298 Təfsir 2011/04/13
    Bu ayə təlaq verilmiş (boşanmış) qadınlar barəsində olan ayədir və rəci təlaqın hökmlərindən biri yəni iddə zamanında onların ərlərinin qayıtmasıdır. Ümumi bir qanuna yəni qadınların hüquq və vəzifələrinin bərabər olmasına işarədir. Quran ayələrinin cəmindən və bu ayədən məlum olur ki, Allah üstünlüyü təqvada bilir. Hökmlərdə qadınla kişinin bərabər olmasını ...
  • haqqında qeybət olunandan hallallıq almadan edilən qebyətdən tövbə etmək olarmı?
    6416 Əməli əxlaq 2015/05/28
    Qeybətin haqunnas olduğunu nəzərə alaraq, ilk mərhələdə halallıq və razılıq lazımdır. Ondan sonra Allah dərgahında tövbə etmək zalımdır. Amma, hər hansı dəlilə görə qeybət olunmuş şəxsdən hallalıq almaq mümükün olmasa, əgər məsələ açıqlansa daha acınacaqlı hadisələrə səbəb olarsa ...bu halda, Məsum İmamların (əleyhimussalam) rəvayətlərinə əsasən, istiğfar etməli ...
  • Məsxərə etməyin dəqiq mənası nədir? Karikatura çəkmək də məsxərənin nümunəsi hesab olunmur?
    12902 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/03/14
    Lüğət alimləri və Quran müfəssirlərinin əksəriyyəti məsxərə və istehzanın eyni məna daşıdığını demişlər. Məsxərə və istehza etməyin mənası odur ki, bir şəxsi təhqir etsinlər, onun məqam və şənini alçalsınlar, yaxud dini və insani təlimlərdən, prinsiplərdən və əsaslardan hər hansı birini dəyərsiz qələmə versinlər və ona rişxənd etsinlər. ...

Ən çox baxılanlar

  • Oğlan və qızın arasında dügzün cinsi əlaqə necə olmalıdır?
    164567 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/05/31
    Qısa cavab: İslam dininin nəzərinə əsasən qadın və kişi bir- birlərini təkmilləşdirən varlıqdırlar. Allah- Taala bunları elə yaratmışdır ki, bu iki məxluq bir- birlərinin aramlıqlarını bərpa edirlər. həmçinin bununla yanaşı bir- birlərinin bütün cinsi istəklərini təmin etsinlər. İslam dini bu ehtiyacların halal yolla ödənməsi üçün ailə qurmağı (müvəqqəti ...
  • Hacət və diləklərimizə çatmaq üçün ən tez qəbul olunan dua hansıdır?
    163157 Əməli əxlaq 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, bir çox dualar İmamlardan hacətlərin qəbul olması üçün rəvayət olunmuşdur ki, onların mətnini burada gətirmək mümkün deyildir. Bunun üçün də onlardan bir neçəsi ki, daha çox əhəmiyyət daşıyır adlarına işarə edirik. Təvəssül duası. Fərəc duası. ...
  • Şiələrin namazı əliaçıq və əhli- sünnənin əlibağlı qılmasının səbəbi nədir?
    119632 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/01/02
    On iki İmama (ə) inanan insanlar Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) sünnəsinə əməl etsinlər deyə, namazı əliaçıq qılırlar. Onların bu şəkildə namaz qılmasına əsas verən çoxlu sayda rəvayətlər vardır. Həmin rəvayətlərdə Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) namaz qılarkən əlləri açıq və yan tərəflərə bitişik şəkildə olduğu göstərilir. ...
  • Aya kişinin ixtiyarı vardır ki, istədiyi halda qadının hər hansı bir yerindən istifadə etsin, əgər güc vasitəsiylə olsa belə?
    113421 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/04/14
    Səlamun ələykum. Aşağıdakı cavablar müctəhidlərin dəftərxanalarından verimişdir: Həzrət Ayətullah Xamineinin dəftərxanası: Cavab 1 və 2. Qadının tamam olaraq kişini razı salması, o demək deyildir ki, kişi əxlaqa uyğun olmayan, çox məkruh və yaxud bir iş görə ki, qadının əziyyət olmasına səbəb olsun. Qadının tamam şəkildə ərini razı salması o deməkdir ...
  • Həyat yoldaşının öz razılığı ilə onunla arxadan əlaqədə olmağın hökmü nədir?
    110067 Nizamlar hüquq və əhkam 2015/06/29
    Möhtərəm mərcə təqlid alimləri buyurublar: “həyat yoldaşı ilə arxadan əlaqədə olmağın çox şiddətli kərahəti var”[1] Kərahət də bu mənadədər ki, bu əməl Allah dərgahında bəyənilməz bir əməldir. Amma, bu iş görülməsə daha yaxşıdır. Lakin, bu əməli edənə heç bir günah yazılmır. Diqqət etmək lazımdır ...
  • Qadın kişinin cinsi əlaqə istəyini rədd edə bilmərmi?
    93844 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/09/01
    Əziz islam Peyğəmbərinin (s) və Əhli- beytin (ə) hədis və rəvayətlərində qadın və kişinin yaxınlığı barəsində mətləblər budur ki, onlar bir- birlərinin haqqlarına riayət etməlidirlər.[1] Bu hüquqlar yaxınlıq etmənin iki tərəfini göstərir. Bir rəvayətdə kişiyə belə deyilir: “Müstəhəbdir ki, kişi yaxınlığı rahatlıq, fasilə və ...
  • Qızdırma xəstəliynə görə oxunan dua var?
    54775 Hədis elmləri 2014/05/20
    Dua mənbələrində Nur duası adı ilə belə bir dua nəql olunur və bu dua qızdırma xəstəliyinin sağamasında çox təsirlidir. Duanın mətni budur: (tər.) “Nur verən Allahın adı ilə; nur verən Allahın adı ilə ki, nur verir; Nurda olan Nur Allahın adı ilə, hər şeyin təqdir və ölçüsünü ...
  • Salam "Əmmən yucibul- muztər" امّن یجیب المضطرّ duası harada gəlibdir?
    53662 Əməli əxlaq 2012/09/10
    "Əmmən yucibul- muztərrə iza dəahu və yəkşifus- su" « أَمَّنْ يُجيبُ الْمُضْطَرَّ إِذا دَعاهُ وَ يَكْشِفُ السُّوء » cümləsi Quranda Nəml surəsinin 62- ci ayəsində gəlibdir. Buyurur: "Əli hər yerdən üzülüb darda qalan birisi ona dua etdiyi zaman onun duasını qəbul buyuran".
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    45971 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Hansı yolla göz dəymənin (nəzərin) qarşısı alınır?
    45638 Təfsir 2011/11/03
    Göz dəymə insanın nəfsində olan qəsirdən irəli gəlir və bunun üçün də ağıl dərk edən bir dəlil yoxdur. Bəlkə çox hadisələr vardır ki, göz dəyməylə baş vermişdir. Mərhum Şeyx Abbas Qumi göz dəymənin uzaq olması üçün qələm surəsinin 51- ci ayəsini sifariş etmişdir. Bu ayənin nazil olmasını nəzərə ...